Koja god od ovih aktivnosti da vas zanima, mora da se uradi fino istraživanje preko društvenih mreža jer se ne oglašavaju puno, a još bolje je da se raspitate kod što više prijatelja. Ovakvim istraživanjem otkrila sam da ima i škola za break dance, za dj-eve i crtanje stripova, ali je za sve njih jako ograničen broj slobodnih mesta tako da na sve mora na vreme da se prijavi. Još jedna stvar koje morate biti svesni prilikom planiranja za stariju decu jeste da u velikoj većini državnih škola postoje smene – deca jedne nedelje idu pre podne u školu, a jedne posle podne. To dodatno otežava logistiku i usklađivanje vannastavnih aktivnosti sa školom i za decu i za vas. Primera radi, sećam se da sam kao mala imala dane kad sam imala umetničko plivanje, pa solfeđo pre podne, pa školu, pa klavir posle škole… Rezultat ovakvog mog tempa – odustala sam i od klavira i od plivanja na kraju.
Kako se ovo ne bi desilo, a i da bi i vama i deci bilo lakše, za vannastavne aktivnosti važi isto pravilo kao i za vrtiće – što bliže kući, to bolje. Ovo posebno važi ako imate više dece različitih uzrasta i afiniteta, jer postoji ozbiljan rizik da se pretvorite u ličnog vozača svoje dece. U mom slučaju, naša deca su ove godine krenula u školu u kojoj imaju dosta vannastavnih aktivnosi uključenih u program, a već imaju i dosta školskih obaveza, pa smo se odlučili da ih poštedimo dodatnih obaveza.
Osim ovih tipičnih organizovanih aktivnosti, postoji još mesta gde deca mogu provoditi vreme. Ako već niste, postoji termin sa kojim obavezno morate da se upoznate, a to je – IGRAONICA. Veoma brzo ćete upoznati sve igraonice u gradu kroz dečije rodjendane i najverovatnije ćete i vi organizovati vašem detetu rođendan u igraonici kad-tad. Za provođenje vremena na otvorenom, rekla bih da su parkovi sa dečijim igralištima malo problematični jer ih nema dovoljno ili su u lošem stanju. Drugi minus kad govorimo o parkovima je to što ljudi kod nas još uvek nemaju dovoljno razvijenu naviku da skupljaju paketiće iza svojih ljubimaca, pa može da se desi da ga vaše dete pronađe. Ima tu još nekih loših primera ponašanja po parkovima kao što su npr. cigarete, tj pušenje u dečijem prisustvu, ali ima i lepih stvari koje se drugde polako gube, pogotovo u Americi. Najvažnija, po mom mišljenju, je interakcija među decom. Kod nas je i dalje normalno da se deca zagrle na igralištu iako se ne znaju, da dele smoki i plazmu bez pitanja o alergijama i intolerancijama na hranu. Ovo čini da svi ostali minusi budu lakši za podneti… Za mene, u Americi, postojao je taj kritičan momenat kada sam znala da ću morati da dođem u situaciju da svojoj ćerki od 3-4 godine, koja je po prirodni vrlo slobodna, zabranim da zagrli nekog na igralištu ili ne daj bože poljubi bez da pita za dozvolu. Isto tako ukoliko vaše dete ima neku alergiju, pogotovo na kikiriki, dobro se pripremite jer smoki vreba iz svakog ranca. A tek gluten? Srećno.
Vikendi su zasebna priča, pogotovo za nas, jer smo navikli da vikendom zujimo van grada i moram vam reći da ima fantastičnih mesta na do sat vremena od Beograda, ali mi se čini da su ljudi kod nas malo lenji za pomeranje sa decom kad dođe vikend – ipak uvek postoji igraonica – tako da nisu ni svesni šta sve postoji nadomak grada. A na par sati od Beograda ima predivne prirode koju tek treba da istražujemo detaljnije jer su nam deca još mala.
Što se tiče Beograda, Ada je blago gde može ceo dan da se ispuni raznim aktivnostima prilagođenim za decu različitih uzrasta i to od maja do novembra. Leti ume da bude haotično zbog gužve, ali ako vikendom odete ranije ujutru i pobegnete do 13h, onda ste mirni. Hipodrom je takođe sakriveno mesto gde postoji deo za decu, ali i kafić gde sam znala da odem da završim posao na kompjuteru dok se deca lepo igraju u igraonici na otvorenom. Sličnu varijantu naći ćete i na Košutnjaku, jedan lep restoran sa igraonicom napolju i većim dvorištem u kome deca mogu da trče slobodno. Košutnjak je možda i magičniji zimi jer ima puno staza za sankanje. Iskreno, ja volim ponekad i da se samo provozam kroz Košutnjak jer imam osećaj kao da sam skroz otišla van grada.
Kalemegdan je uvek pun pogodak zbog blizine Zoo vrta, ali i Dino parka, a tamo uvek postoji neki festival sa sjajnim sadržajem za decu. Još uvek nismo stigli da odemo do Opservatorije na Kalemegdanu, ali nam je i ona na spisku!
Park ispred Muzeja savremene umetnosti takođe preporučujem, posebno ako je u muzeju organizovana i neka postavka za decu, a vrlo blizu postoji i skejt park, mi smo samo prošli da gledamo ali ima dece raznih uzrasta, nije samo za stariju decu. Šetališta pored reka su super za bajs i rolere i ima odličnih opcija za restorane za predah. Topla preporuka je da uvek imate keš kod sebe jer nećete izbeći kokice, balone i ostale sitnice koje deca vole i ukoliko ne planirate luna park na keju onda bolje zaobiđite taj deo!
Porodično volimo vikendom da obilazimo pijace – spremite se na to da će svi prodavci na pijaci davati deci po nešto besplatno, a naša deca su uvek jako zadovoljna kad im damo novac da sami kupuju i nose svoje voće i povrće. Koncept kusura smo morali da objašnjavamo u početku, ali su pijace svakako odlično mesto da se praktično vežba matematika! Pijaca u Zemunu je postala veoma dominanta na gastro mapi tako da može jako fino da se organizuje dan sa šetnjom, klopom i možda čak i nekom vožnjom brodića. Deo grada koji se razvija je i donji Dorćol sa Gastro Šorom gde ima pregršt lepih restorana u kojima i deca mogu da uživaju. Blizu su i Silosi u kojima se stalno nešto dešava – izložbe, koncerti, manifestacije, ali i radionice u košnicama gde deca uče o pčelama i njihovoj važnosti.
Primećujem da ima manje sadržaja prilagođenog deci u muzejima, ali postoje jako lepe radionice i ture koje se organizuju redovno u nekima od njih. Mi smo išli na pravljenje korpi u Afričkom muzeju, na ocrtavanje majica u Domu Jevrema Grujića, redovno idemo u Javni akvarijum i tepidarijum gde nas čeka omiljena zmija (može i da se mazi ko voli) i u Muzej nauke i tehnike. Što se tiče muzeja, čini mi se da se aktivnosti za decu nude tek uzrastu od 7 godina i treba da znate da je za većinu potrebna prijava unapred, pa preporučujem da se prati raspored ustanove. Naspram Njujorka, najviše mi nedostaju muzeji, predstave i interaktivne izložbe namenjene deci, ali sam svesna da Njujork nikako ne spada u prosečne gradove kad govorimo o kulturnoj sceni, pa i dečijoj… A isto tako moram da primetim da se kod nas svakodnevno širi izbor sadržaja; u igri su i Muzej Iluzija, Muzej čokolade, Prirodnjački muzej, Muzej nauke i tehnike…
Ako bih morala da izdvojim jednu fantastičnu kulturnu aktivnost, to bi svakako bio koncert za bebe Beogradske filharmonije koji je skoro uvek, sasvim opravdano, rasprodat. To nije i jedini program koji Beogradska filharmonija organizuje za decu – ove godine smo gledali projekciju Diznijevog filma Fantazija na otvorenom uz muziku uživo Beogradske filharmonije, a to iskustvo je možda čak bilo uzbudljivije za nas nego za decu. Pored toga, mogu preporučiti i balet Krcko Oraščić, koji već spada u našu porodičnu tradiciju zimskog repertoara.
Tokom zime, grad je takođe prepun aktivnosti u vidu marketa i klizališta, prošle godine je bio jako lep program u Beogradu na vodi i tradicionalno na Trgu. Za nas je Vukov božićni kutak bio predivna novina, a to je sezonska pop-up prodavnica i kafić koji izgleda kao da ste ušli u božićnu bajku, deca su bila oduševljena, a ja možda čak više!
Na do sat vremena od Beograda ima fantastičnih mesta, Avala je sjajna opcija za puštanje zmajeva i za piknik u prirodi, uz obaveznu posetu tornju. Tamo se nalazi i Eko park u kome smo gledali demonstraciju sokolarstva koja je bila fantastična. Na Kosmaju se nalazi Kabinet pivnica i restoran za predivnom poljanom gde može da se provede lepo prolećno ili jesenje popodne. Ima i par predivnih etno sela sa životinjama, dobrom klopom i poljanama za trčanje i igranje. Od malo daljih destinacija, mogu preporučiti Prirodnjački muzej u Svilajincu – bio je pravo otkrovenje i deca obožavaju da idu tamo. Blizu je i Bora lavirint, pravi lavirint na otvorenom sa mini golfom, trampolinama i igralištima. U Aranđelovcu možete uživati u akva parku leti, a maltene tokom cele godine možete posetiti i malu Risovačku pećinu. Bukulja ima prelep vidikovac i par restorana, mi obično idemo zimi na sankanje i neki dobar sač. Oplenac u Topoli je fantastičan i tu se jednom godišnje organizuje Dečiji festival koji je svake godine sve veći i bolji i nezaobilazni događaj za našu decu. U Šumadiji ćete naći predivne vinarije i sve više njih otvara svoja vrata za degustacije tako da može da se organizuje super vikend uz lepe aktivnosti za decu i odrasle. Fruška Gora je takođe postala popularna sa otvaranjem hotela Terme, a pored toga ima lepih manastira za obilazak.
Mi smo decu vodili i u Viminacijum i u Mamut park gde je naravno bilo najveće oduševljenje! Posetu Viminacijumu obično uparimo sa obilaskom Golubačke tvrđave i vožnjom čamcem.
Razlog zašto smo porodično toliko fokusirani na razne aktivnosti je to što smo muž i ja dugo živeli u Italiji pre dece i obožavali smo da se švrćkamo okolo u istraživanju lepe prirode i dobrih restorana, pa to pokušavamo i ovde da radimo. Uvek komentarišemo kako smo sa te gastronomske strane slabiji u Srbiji, ali sada već polako primećujemo raziku u razvitku gastronomske i restoranske ponude kod nas i radujemo se da toga bude sve više!
Pri planiranju svih ovih različitih aktivnosti, važi isto pravilo kojeg se držimo i preporučujemo – dobra priprema je ključna da bi doživljaj bio potpun. Ima još mnooogo opcija koje tek treba da istražimo, a dok pišem ove redove znam da ima mnogo mesta koja nisam nabrojala, ali mislim da ćemo njih morati da ostavimo za zaseban vodič o aktivnostima po Srbiji!
U svakom slučaju, nijedna promena nije laka, pogotovo sa decom u paketu, ali uz malo truda i aktivnosti, život u Srbiji može da vam bude predivno iskustvo. A ako sklonim sve ostalo po strani, najlepša stvar u vezi života u Srbiji je to što moja deca mogu da rastu, barem neko vreme, pored svojih baka i deka. E to iskustvo je nezamenjljivo.
Dobro došli!
